Подршка народу Италије од Универзитетске библиотеке из Београда, Народне и универзитетске библиотеке Бања Лука и Удружења Адлигат/Библиотеке Лазић

 

Универзитетска библиотека из Београда, Народна и универзитетска библиотека Бања Лука и Удружење Адлигат/Библиотека Лазић издвојили су из својих фондова вредна и стара издања штампана на италијанском језику и дигитализовали ове материјале и учинили их доступним у јавном приступу, као вид подршке народу Италије у најтежим данима борбе са епидемијом Корона вируса. Боравак у кућним условима карантина и социјално дистанцирање лакше је провести уз писану реч и занимљиву књигу и циљ установа које су покренуле овај протал је да се обезбеди што већа количину тесктова на италијанском језику у овом тешком тренутку за народ Италије.

 

Читајући о сопственој историји и упознајући је престајемо да будемо затвореници времена и места на коме смо рођени, а свака историја носи поуке и сазнања о непромењивој природи човека. Историја нас учи да је ова природа таква да човек, увек трагајући за бољим, понекад баш у тренуцима највећих криза и патњи, може да достигне највише степене хуманости и лепоте креативног стварања. Исто тако, са друге стране, историја нас учи, да је вео којим цивилизација прекрива оно животињско у човеку танак, и да се у време кризе лако може поцепати и ослободити оно најгоре у појединцима и друштвима. Стога сазнајући о историји морамо да се учимо да пазимо да нам се ово друго не догоди, ма како изазови били велики, а да се надамо да ће се тренуци, у којима као појединци и као друштва достижемо оне висине хуманости, емпатије и солидарнсоти  због којих смо поносини што смо припадници људског рода, одигравати у свим временима, па и онима кризе, каква управо пролазимо. Због тога читање и сазнавање о историји није само разбрибрига, иако свакако може бити добра забава, него је и много више. тога историја може да нам помуди и бег од окова тешких тренутака, за које нам се у временима  кризе, чини да никада неће проћи и бег са места за која смо сви, ове 2020. године, везани, и која иако нам била најдража, као што је сопствени дом свакоме најдраже место, временом досаде и из којих можемо отићи лако и брзо само маштом коју историја понекад најбоље буди.